Taj je utorak imao osjećaj da mu je psiha frigidna, impotentna. Često je imao takav osjećaj. Samo bi tako stajao. Gledao pred sebe ili u strop dok ga je nešto jebalo. Motrio je televiziju, grickao kikiriki i nešto ga je jebalo. A nikako da svrši.
Onda je malo proučavao zid. Ništa. To nešto ga je i dalje jebalo. Bez rezultata.
Nježni autizam nazvao je to svoje stanje i nastavio jesti kikiriki. Kad su mu se usta već počela skupljati od soli, dignuo se, odjenuo, pa se Donjim Konalom zaputio do dućana po sladoled. Malo je proćakulao s uvijek ljubaznim Josom – vlasnikom dućana, a potom je krenuo nazad.
– Pičkice konfuzna, kaj se radi? – čuo je čičicu kako viče s druge strane ceste.